Драгана Бела Србкиња из Приједора: Лирски записи душе и срца
Мили Роде!
Ваши записи су Божанствени, тако и ови нови и теме које обрађујете. Ја би жељела, али не умијем онако као Ирена и друге Србкиње са Журнала да преточим у пјесму или прозни запис оно Дивотно што нама поручујете. Ја то осјетим, али као писац нисам кадра да изразим доживљено! Можда ми то и дође са временом, јер читајући и дописујући се са Вама, чини ми се да лакше него раније пишем, и успијем нешто од доживљеног и да вам пренесем. Видите, образујете ме на разне начине и ја уз Вас заиста растем и то видно (за кратко вријеме се види Ваш утицај).
Благодарим и Благосиљам за све што чините за мене и друге, јер ја осјећам у себи огромну разлику, и чини ми се већу смиреност, читајући и примјењујући она добра која нам шаљете!
Благословени наш пјесниче срца и душе, откључали сте моје срце, сузама избацили тугу од вијека и пуните га дивотним садржајима, оним што сам свих ових година тражила а нашла код Вас!
Љубим и благосиљам вашу небеску душу!
Ваша Драгана.
ПЕСНИКОВ КОМЕНТАР
Благодарим, Бела Србкињо, на овим дивот-речима душе и срца!
Немој више никада рећи, љубим те, да не умеш да пишеш.
Уме да пише свако онај ко мисли, види, осећа и пише душом и срцем!
И ово твоје писмо је чиста поезија, чиста лирика.
Поезија се не рађа у глави, већ у пречистом срцу и лучезарној души.
Нас су у материјалистичким и позитивистичким школама погрешно учили и васпитавали.
Звездано Доба које долази биће Доба Душе и Срца.
Тако је речено, и – тако мора бити!
Само пиши, само стварај и, никада не размишљај о томе, да ли ће се то некоме свидети!
Важно је да се то, што си написала или записала, допада твојему срцу и твојој души.


