Драган Симовић: Исте ватре још обзорјем горе
Зелен-пољем испод плава свода,
као негда, давно, у свит-зоре,
уз свирале ветра, жубор вода,
исте ватре још обзорјем горе.
Све је исто и у мојој души –
кад имадох тек двадесет лета:
исту песму ветар ми певуши;
иста туга, иста вечна сета.
Све што мину – можда се и врати,
у будући један освит зоре,
јер нас иста љубав вазда прати,
као ватре што обзорјем горе!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Јако волим ову пјесму! Уз њу моја душа и пјева и плаче! Божанствено написано, звјездани пјесниче наш! Драгана из Приједора
Благодарим, Бела Вило, срцем и душом!
Слободно сматрај ову песму својом!
И ја Вама благодарим драги наш пјесниче на овом коментару! То је она Родна повезаност која се Душом осјети, ријека потече, спира муљ, талоге сакупљене, унутарње сунце засја, пуни и озар дарује, дарује и оплемењује, Род Роду пјева, мелодијом диже и узноси, радост кроз раст доноси!