Анђелко Заблаћански: Можда је тако
Беспућима лутам, а
знам, и та једна, стопама
наде утабана, стаза опет
у беспуће води. Остаје,
само реч неизречена,
реч као звезда водиља
која је дуго већ угашена.

Беспућима лутам, а
знам, и та једна, стопама
наде утабана, стаза опет
у беспуће води. Остаје,
само реч неизречена,
реч као звезда водиља
која је дуго већ угашена.