Мислила сам да ћу заборавити
тебе и себе у наручју очаја
овде у болгласној тишини
пребирам бисерсузе празнини

У преливу се боје
са јесењом тугом боре
изађи на боје јесени
из несигурности небодира

Небо гледај без страха
дајем те жељи обиђи
ову предрагу пасторалу
наших давних дана

Још ћу ти покоју мисао послати
па ћу се вирводом повући
као ономатопеја тиха
из песме о ветру са брега

У безначајности као
лист у шуми храстовој и
нота у малој ноћној музици
не претпостављам да се кајеш

Опет видим да знаш
док подилазиш како се обраћаш
и постављаш ми знакове које
на путу нико не поштује

А ти кад те запитају
како живиш и где је мост
нашег болног спајања
не стиди се им рећи ко си

Буди поука неискуснима
а они су се занети љубави
добро намучиле белосвило
изађи поново на боје јесени