ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Бели Срби из Вишњих Светова Свести одувек знаду, да је прошло време застарелих начина ратова, те да ће се у свим будућим ратовима користити нове космичке технологије војевања.

Ратови прса у прса постоје само још у суженој и закржљалој свести непробуђених, неосвешћених и бесловесних народа, племена, родова и појединаца, који су и даље под снажним утицајама владара из сенки – црних гмазова и звериња.

Видели смо кроз властиту еонску повесницу, да смо најчешће улудо, неосвешћено и бесловесно гинули, не решивши при том ниједан битан и суштински проблем Белога Србства.

Гинули смо, а све је и даље остајало и бивало по старом!

Зашто смо онда гинули?

На ово питање морамо потражити одговор при пуној и проширеној свести.

Сваки Бели Србин – наравно, и свака Бела Србкиња – мора бити дубоко свестан, да је бесцен драгуљ за Творца и Васељену, да је бесцен драгуљ (драги камен: сафир, рубин, смарагд, дијамант) за Живот, за Стварање, за Љубав…

Те из тога разлога, не сме улудо и бесловесно да гине при пуној стваралачкој свести и снази, већ мора да чува како себе тако и ближње од те несувисле и неосвешћене, а у крајњем случају бесмислене погибељи!

Да чува себе за сва будућа Дела Љубави!

За одбрану и заштиту Белога Србства, морамо користити све божанске, космичке, васељенске моћи, морамо користити умне, духовне и космичке технологије.

Морамо се користити мудрошћу и лукавством наших Звезданих Предака; морамо душмане и враге своје сатирати на даљину; морамо против њих употребити оружја и оруђа наших Белих Богова.

Србију не можемо одбранити са Земље, већ из Васељене: најубојитијим Свароговим, Перуновим и Световидовим оружјем и оруђем.

(Вилински гајеви негде у Банату, месеца цветног, 7526.)

(Песник Вилењак негде у пољима банатским у вечерњи сутон.)