Данас то више није само криза културе, породице, институција, ауторитета или морала, није само политичка, еколошка, економска, финансијска или социјална криза. Криза је свеобухватна. Они који имају моћ да нешто предузму, то не чине. Баве се другим стварима. У парламентима се дебатује о темама које су веома далеко од реалних проблема. Појединац ту може веома мало. Могао би, на пример, да се окрене свом “микрокосмосу”, свом непосредном окружењу, али он то, углавном, не ради. Могао би да постане и „одметник“ или „анарх“, у јингеровском смислу, али и те фигуре су данас изнимно ретке.

(Борис Над)