„Што се тиче оних који раде против Срба,

они још увек само дувају у пепео и

не долазе до самог жара (зара, сара),

коме не треба пуно да се поново

претвори у огањ,

 јер је на тај дебели пепео већ набацано,

а задње време се на њега још више баца,

довољно сувога грања.

Тај жар је вечити и досеже до саме сржи земље

 и повезан је са самим сунцем,

а из њега букне пламен само када се

 у њега дува довољно дуго и јако,

када дође стварна потреба за прочишћењем.

Јазавци и лисице нису криви сами по себи,

јер они иду у своме чињењу штете толико

далеко колико им се пусти.

 Када су вукови одлучили да престану контролисати шуму,

 нормално је да је тада морао настати неред,

до те мере да су се лисице и

јазавци дрзнули да иду тако далеко

да нападају и саму младунчад вукова,

 па и усамљене плашљивије вукове,

који су остали ван чопора.

Већ се јасно виде пуно агресивнији и

бројнији вучији чопори,

који су далеко од расположених

да толеришу ичији присуство у близини,

а камоли покушај њиховог угрожавања.“