„…Око сваког светлог гроба
-Баш ка’ горе око звезда-
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Ново цвеће, стабла стара;
Душе чисте, срца млада,
Наследници света жара; –
Ту се слег’о живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!“
– „Нисам, децо, вас док траје!“
„Је л’ ти борба била тешка?“
– „Покушајте, милина је!“
„Шта си хтео? Куд си пош’о?“
– „Тамо где се стићи мора!“
„Зар је вера тако јака?“
– „Увек јача од злотвора!“
„Мало нас је кој’ би смели!“
– Ал’ вас јака сила креће!“
„Зар ко може стићи цели?“
– „Ко посумња, никад неће!“ –
„А ко беху они диви,
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?“-
– То бејаху идеали!…