Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Све што је тајно, мора постати јавно!


 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Здравље и срећа деце зависе од љубави оца и мајке једног према другом.

Колико родитељи љубе једно друго, толико ће и њихова деца бити здрава и срећна.

То су давно скривена знања наших божанских предака.

Ко је скрио та ведска знања од нас?

Скрили су их они који из сенке владају људским родом.

Што људи мање знају, то је лакше владати њима.

Људи данас ништа не знају, поготову људи на Западу.

Нажалост, Србија је данас већи Запад од Запада!

Све западно смеће од учења и знања, ушло је у Србију и у србски народ.

Срби су данас, можда, највећи Западњаци!

Србском народу нема оздрављења и спасења, све док западно смеће не избаци из својих породица и домова.

Да ли ће се то догодити? – не знам!

Не знам, зато што више не препознајем србски народ.

Могу слободно рећи, да у овоме часу ништа не знам о србском народу, а донедавно ми се чинило да све знам!

Толико су савремени Срби позападњачени, изветоперени и извештачени у лажним учењима и знањима, да их је, напросто, немогуће разумети.

Но, то је судбина србског народа, судбина коју је сам бирао и стварао кроз многе нараштаје.

02

Одавно разазнајем и разлучујем Бело Србство од обичног Србства.

То су две расе, две касте, два света.

Разлика је битна и суштаствена.

Разлика не само у генетском, већ и у светлосном запису.

Бело Србство је вертикала, док је обично Србство – хоризонтала!

Тачка њиховог спајања је, истовремено, и тачка њиховог разлаза.

Дуго то нисам желео да признам и прихватим.

Из болећивости према Србству!

Сада је дошао тренутак, када то морам јавно да признам и прихватим.

Само Истина може да нас излечи и исцели.

Надам се, а и верујем, да ће у времену наступајућем и Србство хоризонтале доћи до познања Истине.

То истински желим и, унапред се томе радујем!

03

Све што је скривено у родитеља, то се у њихове деце пројављује јавно.

Оно што су супружници скривали једно од другог, то се кроз њихову децу обелодањује.

Колико су љубави имали једно према другом, то се осликава на њиховој деци и кроз њихову децу.

Све њихове прељубе и лажи, гле! постају судбина њихове деце.

Прељуба се увлачи у душу и суштаство, у биће породице и рода, постајући судбином за оне који се рађају, за оне који ће тек бити рођени.

Сва наша знања о прељуби су површна, скоро никаква.

Тек понешто натуцамо и слутимо.

Прељуба родитеља бива енергетска, душевна и духовна потка на којој се ствара судбина њихове деце.

Та потка носи све наше тајне, све наше записе.

Носи их кроз многе нараштаје, кроз многа будућа поколења.

Прељуба, то није само тај полни чин, то полно општење са неким другим, како необавештени и неосвешћени мисле, већ је то ткање судбине међу звездама.

Прељуба се не може сакрити пред Творцем и Васељеном.

Може се сакрити од животног друга, од људи и света, али, од Вишњих светова се не може сакрити, јер се све уписује у Књигу Живота.

Један од Закона Васељене гласи: све што је тајно, мора постати јавно!

Постави коментар