Магла вечитих приказа
Илузија додира
Симулација говора
На даскама приказују
Сиву данашњицу
У тами пљескају
Боље да се не виде
Не разумеју
Чему се увесељавају
Па црвене од непријатности
Угодне неугодности
Навикнути на погодности
Данашњег света
Онај на позорници
Мучи се и кида
Долази до самоспознаје
Огољава душе одаје
Добија личност
Карактерну линију
А они не разумеју
Само пљескају
Где оде уметничко прихватање
Сваки акт на разматрање
Утрнут од бола
Приказане целине
Силази он
Који покушава
До неба да се вине
И објасни другима
Није чудо над чудима
Већ све је у људима
У човеку
А њега срам
Па конпензује смисао
За оно што површинско је