Ти-ши-на Ти-ја-ни-је

Обасјана распршеним зрацима

Златног доба које надолази

 

 

 

 

Ти-ши-на Тија-није

Моћна мирујућа трка

Алхемије мога средишњег Срца

 

 

 

 

Тиши-на Ти-јани-је

Посматрам прсте на рукама

Созрецавам једнакост неједнаког

 

 

 

 

Тиши-на Тија-није

Голокож непоседован – све волим

Ничега више нема осим Лепоте

 

 

 

 

Ти-шина Ти-ја-ни-је

Богојав у поноћ отвара Небо

Са прхом узлећем крилима Слободе

И летим тамо где у себи нећу моћи

Да зауставим васцелу – разиграну Васељену