Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Омаје и опсене
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Од детета слушам приче неосвешћених наших људи, о томе како су Немци, ето, вредни, марљиви, одговорни и културни, како су, тобож, савршен, идеалан народ.
Ништа од тога није истинито!
Боравио сам, са двадесет и неколико година, у Немачкој, дружио се и радио с Немцима, улазио у њихове домове, куповао сам јаја, сир, воће и поврће од њих, будући да сам неко време проживео у једном малом селу на потезу између Хановера и Хамбурга.
Да скратим причу, јер не волим да развлачим и разводњавам.
Срби су, да будем искрен, и вреднији, и марљивији, и одговорнији, и маштовитији, и паметнији, а и лепши од Немаца.
Немамо ми шта да учимо од њих!
Напротив, они могу доста тога – наравно, ако желе! – да науче од нас.
Уосталом, Лужички Срби су и цивилизовали и култивисали и просветлили и описменили дивља германска племена.
Све што Немци, потомци дивљих германских племена, умеју и знају да раде, то су од Лужичких Срба, Чеха и Словака научили.
02
Оно што ми зовемо Немцима, то су не само два народа, но две расе.
Немци нису јединствен и саобразан народ.
На југу су Швабе, народ саздан од неких дивљих племена, а на северу и северо-истоку Пруси – германизовани Лужички Срби, Словаци, Чеси и Перунови Руси који су виша раса.
Швабе и Пруси се толико разликују по свему, на свим пољима битисања и стваралаштва, да је право чудо како уопште и опстају у једној држави!
Швабе су припрости, незграпни, подмукли и потуљени, чак и бесловесни, док су Пруси господствени, отмени, стасити, несебични и осећајни попут Белих Руса.
Швабе говоре неким исквареним језиком, који се зове плат-дојч, док Пруси говоре течно, чисто и јасно високим књижевним језиком, који се зове хох-дојч.
Та два дијалекта немачког језика толико су различита, да се они између себе једва и споразумевају, као да су у питању два језика!
(Немачки сам учио у основној школи, а потом, између осталог, студирао и германистику. Изучавао сам немачку књижевност и немачку философију, и могу одговорно да кажем: све што је вредно у немачкој култури, то је створио словенски дух. И још нешто: Немци су Аријевци само онолико колико су се мешали са Словенима, а превасходно са Русима!)
Све зло, кроз векове, нама је долазило управо од Шваба (који покривају и Аустрију), пакосних и злих ватиканаца – јудео-кршћана, кроатофила, усташофила и, надасве, заклетих србомрзаца.
Дакле, све ове приче које слушате о Немцима, уистини, јесу омаје и опсене недозрелих и неосвешћених Срба – германофила, који ништа не знају ни о немачкој култури нити о немачкој повесници!


