Драгана Р. М. из Приједора: Бела Србкиња пише срцем и душом…
О Драги наш, мили, добри пјесниче, благодарим на овим Дивним ријечима, на доброти, на свему, немам ријечи, Ви ме расплачете и кад ми је тешко и кад није, племенити имењаче мој!
Благодарим Владану, много нам је учинио,
вјерујем да је много заузет а има и година,
и не бих га стално зивкала, већ само онда
кад не знамо шта да радимо, надам се да
нећемо више морати звати Владана за
такве ствари.
Када читам Ваше записе, у њима се јако
често проналазим, не баш у свему, али на
већи број да, као да сам их ја писала, ја
немам тај пјеснички изражај и не би ја то
тако умјела, хоћу да кажем опишете
некад дословце како се осјећам.
Нисам написала коментар на вријеме,
али ти Ваши осјећаји су ме вратили у
врло рано дјетињство кад сам једно
вријеме била тужна без икаквог разлога
и говорила мами да су она и тата добри
али „мама, ви нисте моји,“она мене пита
„сине како нисмо“, а и мене осјећај и оно
што гледам, све ме збуњује, осјећај да
ми неко јако треба, неко мој, а нису
родитељи и браћа.
Ја сам и заборавила да сам некад то
осјећала, све док нисам прочитала Ваш
запис. То код никог нисам нашла, a и
већина писаца не дотичу ме уопште.
Сјећам се један од првих прочитаних
Ваших записа о Белим Србима, јако ме
дирнуо и питала сам се, припадам ли ја
Белим Србима, или сам међу оним
другима.
Благодарим на свему, и љубим Род мој!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 