ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Живот је вечан звездани плес.

Живин плес!

Плес бога Живе којега тамнопути Дравиди у Индији погрешно зову Шива.

Упамтите: ШИВА ЈЕ ЖИВА!

Жива је и мушког и женског рода.

Можемо рећи: ТАЈ ЖИВА, али и: ТА ЖИВА!

Кад се поздрављамо са ЗДРАВО ЖИВО! – ми се тада обраћамо мушко-женском богу Живи.

Богу вечног живота, богу вечног животног плеса.

Наш живот зависи од нашег плеса, зависи од тога какви смо плесачи.

Како плешемо, тако и живимо!

02

Принуда постоји само у људском роду.

Људи су измислили принуду, измислили су сву муку и патњу овога света.

Нигде међу звездама у Васељени не постоји принуда, само овде на Мидгарду међу људима.

Принуда је последица људске неосвешћености и бесловесности!

То што се ми мучимо и сатиремо у овоме свету, обављајући неке послове који нас убијају, радећи од јутра до сутра за хлеб насушни који је постао хлеб грки, ринтајући за бедну надницу, да бисмо прехранили себе и свој пород – све је то последица људске тупавости, неосвешћености и бесловесности.

Људи, буквално, ништа не знају!

Тешко оном ко се угледа на људе, ко од њих очекује некакву помоћ!

Од људи нам само патња, мука, невоља и зло долази.

03

Живин плес јесте плес нашег срца и суштаства; ритам нашег дисања, нашег корачања, нашег мишљења.

Како плешемо, тако и дишемо.

И све што стварамо јесте Живин плес.

Песник пише песме пратећи Живин плес, сликар слика платно пратећи Живин плес, уметник ствара музику у ритму Живиног плеса, љубав се води у ритму Живиног плеса, деца се стварају и рађају у ритму Живиног плеса…

Када двоје љубавника заједнички ухвате ритам Живиног плеса, тада се између њих рађа савршена љубав за сва времена.

Никада неће познати, осетити и доживети љубав онај који не ослушкује и не прати ритам Живиног плеса.

Основа и потка љубави јесте Живин плес!

(У Великом Гају, 25. дана месеца липа, 7526.)