Одлазим, рекла је, не тражи ме
До првих петлова пустим пољем
Корак по корак, слику за сликом
Не досањах је, однела је све
Помислих, можда је тако и боље
Буђење с јецајем и болним криком

 

 

Памтим, чудан дан без сунца и сенке
Корито речно без воде, бунар без дна
Путеви укрштени не воде нигде
Масивна врата. Не куцај без нужде преке
Ноћно бунило без потребног сна
Хоћу ли наћи спокоја, када и где?

 

 

Корачам, не смем стати, до прве сене
Речи ме задње к’о усуд прате
Све је грешка, ово престати мора
Зар од свега остају само успомене
Пољупци, загрљаји неће да се врате
Од свега на лицу још једна бора.

30.06.2017 у 23,38 часова.