На путу маленом, тамо, према врху планине,

где траг оставља птице песма,

где  шума се плави водом потока,

где месец се заплиће у гнезда орлова а

звезде шапћу приче од искона,

сретох, једног предвечерја, мога Чаробњака!

 

 

Не знадох тада, да почиње,  живота мог нови део!

Само ми у сну, неко рече, да траг пратим сребра и злата и

ослушкујем срце јер га само оно препознати знаде!

 

 

Шетасмо тада, стазама прастарим,

векови пролазише пред нама,

сећања почеше надолазити кад год гледах у те очи драге!

 

 

Предвечерје лагано, зађе у вече и ….   стиже и ноћ.

И глава ветра се подиже и рече да време је за пут! …

Наниза се светова рој, на првом јутарњем зраку

а у светој води  Истера ја открих другачију себе

И љубав се расу и заплави све дубине и висине

од радоснице једне

док пружам руку моме Чаробњаку!

 

 -извод из песме-