Роса: Кад не могу да спавам у бесане ноћи…пишем…
Немам роде, … где да одем!
Нико ме не чека, од рода мог!
Кућу у којој живех сам увек звала ,..
концетрациони логор, број 19…
Мој отац … најстарији син,
са траумом из другог рата…
продаде сво наследство …
дедину земљу … најбоље њиве ..
буд-зашто…
А деда…Драгић … испашто…
и би убијен у аустријском логору
смрти- Маутхаузен … тако млад…
и остави … четворо сирочића и
бабу саму , ..младу удовицу….
А ти … мој полубрате од мајке, мали Мићо!
Удави се у Ветерницу реку, са само три године.
Рођена сам после тебе …и
никад те нисам упознала .. и ..
УВЕК СИ МИ НЕДОСТАЈАО
А ти, моја полусестро од оца,
тужна Нено, …
младу те уби из пиштоља
твој муж … траума из овог,
последњег, наметнутом нам рата!
Оста једно дете иза тебе…
без оца и без мајке!
Толико ратова… толико трагедија,
толико рањених срца и душа…
Бог би заплакао… када би знао …

