ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Одувек сам живео у свету вила и вилењака.

Највише сам волео бајке, приче и песме о вилама и вилењацима.

Тај свет је за мене био и остао моја овострана и онострана стварност.

За друге је то машта, уобразиља, фикција, фантазија и имагинација, али, за мене – то је стварност свих мојих стварности!

Растао сам у прелепим планинским пределима, у вилинском горју наспрам Златибора.

Природа је тамо, у доба мојега детињства, била још девичански чиста, као у вилинском свету.

Горска врела, језера, извори и потоци бејаху свуда око мене, у прекрасним, густим и моћним буковим шумама.

У праискони плавом небу летели су и пловили велики орлови.

Могао сам сатима да лежим на некоме пропланку, у сенци високих и танковитих јасика, те да посматрам орлове како се вијају и круже нада мном у плавом прстену неба.

Свет вила и вилењака бејаше свуда око мене.

Где год бих бацио поглед, чинило ми се да видим – виле и вилењаке!

02

Лирске записе Милорада Максимовића о свету вила и вилењака доживаљавам као властите снове и визије.

Све што Милорад Максимовић пише о Толкину, о вилама и вилењацима, имам осећај да је то моје виђење, да је ушао у моје снове и визије и отуда приповеда и толкује.

Нико тако дивотно не описује, не осликава свет вила и вилењака као Милорад Максимовић!

Сваки његов запис о чаробним вилинским и вилењачким световима, уистини, читам у надахнућу и заносу, читам с дивотним уживањем, читам са потпуним унутарњим, духовним и душевним доживљајем.

Као да гледам филм о свету вила и вилењака!

Милорад Максимовић, баш као и ја, живи у тим бајковитим, вилинским и вилењачким световима.

А живети у вилинским и вилењачким световима, значи: живети у Праисконији, у Девичанству, у Лепоти, у Златном Свароговом Ирију.

Благослов свим вилама и вилењацима, како Овога тако и Онога света!