Драган Симовић: Србство у садашњем тренутку вечности
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Има, на Мидгарду, велик постотак оних људи који су се још на самом рођењу заклели, да неће нипошто бити бољи!
Такви неће и не желе да буду бољи ни по цену живота!
И међу Србима има доста таквих.
Одувек их је бивало, али, данас их је, канда, највише.
Ти ко зна где и како склепани паразитски срби (мало слово користим са смислом!) дошли су међу расне Србе само с једним јединим разлогом: да би кварили србски просек, те да би свеколико србско духовно и божанско биће вукли надоле, у таму и каљугу.
02
Тешко је самосвојним и самосвесним Белим Србима да вуку, прте и носе те и такве, у рептилиским лабораторијама створене, бесловесне србе који неће бити бољи ни за еоне!
Кад кренете по Србији, свуда се слуша само неко смеће од музике, и гледају неке телевизијске емисије од којих би сваки словестан човек и утробу своју повратио.
03
Мене уопште не чуде ове паклене врућине у Србији!
Овај народ, овакав какав јесте, то је и заслужио.
Живи Огањ с Неба мора да нас прочисти.
Или да нас прочисти, или да нас сажеже!
Ако се не пренемо, не пробудимо и не освестимо – нестаћемо!
(У Великом Гају, 6. гумника 7526.)


