Сећање сврати
с јатом птица селица
пред полазак.

 

Мисао клоне
уплашена као срна
у ноћи лова.

 

Ни сна – ни јаве
у видокругу орла
црно јагње.

 

Зора се стиди
над пољем гракћу вране
у мојој глави.

 

А пој славуја
заборављен на папиру
свитање брише.