Зашто бисмо вјеровали онима који мисле да су владари свијета,
и који, само по допуштењу, могу да манипулишу климом,
па да онако, узгред, и овом „топлотном валу“ дају име „Луцифер“? (како су то неки већ примјетили)

Зашто бисмо вјеровали онима који су смислисли хелиоцентричну слику свијета,
како би Творца избрисали, а човјека, Његово чедо,
подвели под случајну појаву, и мало безначајно зрнце прашине у бескрајном пространству?

Не бојте се, неће се полови помјерити (а ни отопити),
они и не постоје онако како су представљени,
– иначе то не би биле забрањене зоне.
Не бојте се неће вам метеори пасти на главу, неће се сунце угасити,
неће земља никуда скренути, или стати,
– јер се и не креће.
Не бојте се, над нама бдије плави свод, водеан, којег држи магнетно поље земље,
и сунце није милионима километара далеко,
– погледајте зраке сунца у шуми, оне нису паралелне.

Није било слијетања на мјесец, и врапци на гранама пјевају да је цар го…

Зашто бисмо ми вјеровали онима који одржавају такву слику свијета?
И зашто бисмо вјеровали, мора се и то рећи, браћи Русима
– без њих не би било могуће одржати такве лажи у животу.
Све вијести овога свијета почињу истом сликом
– са ротирајућом куглом: каква случајност!
Искључите телевизор, да се, поред свих осталих бедастоћа и лажи које се приказују,
свакодневно не контанимирате и највећом лажом овога свијета.
(избаците ту слику из главе!)

Јер, зашто бисмо ми вјеровали њима,
када можемо да ослушнемо Творца у нама!