Не буди далеко од мене ни један дан,

јер, не знам како бих рекао, дан је дуг

и чекаћу те на некој станици

кад негде далеко заспу таласи.

 

 

Немој отићи ни само један час, јер тада,

у том часу, споје се капи несанице

и можда ће сав дим што тражи своју кућу

доћи да убије и моје изгубљено срце.

 

 

Јао, нека се не разбије твој лик на песку,

јао, нека не лете твоје веђе у одсутности:

љубљена не иди од мене ни за тренутак,

јер у том отићи ћеш тако далеко

да ћу обићи земљу испитујући

хоћеш ли се вратити или ме оставити да умрем.