Блага реко светлости и тајни
нека са твоје обале стигну људи
из тавних шума преко гробова и поља
отетих косовскиx божура
из колиба запаљених балканских студи
и нека скину главе са скела и коља

 

Мораво две обале много река
Србин те од искона разаткан чека
у твом тајновитом свету
док хук нам се и увирање твоје причињава
у ноћи пуног месеца
нек засветли сува суза из твога вира
и горка од бола лековита трава

 

Мораво у мраку клизиш ко сета
лађом дереглијом чамцем и свећом
са обалама ко рукама склопљеним
над тајном од вечности већом
и времену са исконом стопљеним

 

Док талас сећања мине и живих рана
са капије Лазарице муљ што крије
Мораво нека нас дотакну
са Грачанице и Раванице звона
из темеља из воде твоје дубоке тије

 

Мораво букагије прах и олово
Кнежеве вечере и кречу што горе
оно што смо туђину у бунилу дали
нека нам синови створе
Очеви што су могли а нису знали

 

Мирише ово вече на осмех
онако благонежно
смеши се душа твоја
Велика Мораво моја
твој титрај на уснама има
титрај што ce од свиле извија

 

И плови Мораво осмехом рекама мојим
не дај ни ветру да зачарлија
осмех што чува душу од олује
осмех што лечи душу кад болује