ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Ако знаш, ако живиш по законима Творца и Васељене, теби онда не требају ни религија ни црква нити било какви теолози, богослови, жреци и свештеници.

Ти знаш!

Ти си рођен у Знању!

Ти јеси и биваш!

Ти си повезан са Стварањем!

У Стварању је Смисао.

У Стварању је Љубав.

У Стварању је Живот.

Живи Живот и буди Живот!

Не лутај од вере до вере, од религије до религије, од цркве до цркве, од храма до храма!

Све је у теби.

Све је у твом бићу и суштаству.

У теби је све оно што тражиш изван себе.

Што није у теби, није ни у спољноме свету.

Ако имаш Љубав – наћи ћеш Љубав; ако живиш Живот – ти јеси Живот!

02

Дружи се с онима који су слични и блиски теби.

Пронађи своје јато, и буди у свом јату!

Не тражи ни пријатеља ни друга изван својега јата – наћи га нећеш!

Немој да се завараваш.

Немој да упадаш у омаје и опсене вајних а лажних мудријаша овога света.

Људи од овога света, пуни лажног знања, гле! баш ништа не знају!

Упамти: можеш да се дружиш и пријатељујеш само с онима који су из твојега јата и од твојега рода и племена.

Ако на свом путу не можеш да нађеш Белог Србина или Белу Србкињу, па да се дружиш и пријатељујеш с њима, онда не тражи пријатеља ни међу инима, јер их тамо, зацело, никада наћи нећеш!

(Негде у пољима Србског Баната, 17. гумника 7526.)