Драган Симовић: Песник је увек усамљен у свету људи
Песник је увек усамљен у свету људи.
Ма шта чинио или не чинио, он ће вазда и заувек остати усамљен у свету људи, јер свету људи и не припада.
Песниково јато није у свету људи, већ у свету муза, вила и вилењака.
У свету људи, гле! песник живи као орао самотњак.
Никада нисте ведели, нити ћете икада видети, јато орлова!
Видећете или усамљеног орла или пар орлова – мужјака и женку.
Орловско јато постоји само у вечности, само по вертикали, само у оностраним и духовним пространствима.
Орлови се не крећу хоризонтално, но само вертикално – по поткама и завојницама бескраја и вечности.
Такав је и песник.
Ма колико се песник трудио, да се приближи и ороди с људима, он међу људима никада неће наћи своје јато.
Људи га никада неће прихвати као својега, никада с њим неће бити присни, никада према њему неће бити искрени.
Једино што ће песник доживети од људи, то је поруга и подсмех.
Ово сваки песник осећа и зна још у раној младости, и стога смирено прихвата и освешћује свој песнички усуд.
(У Великом Гају, 20. гумника 7526.)



♥♥♥