Верица Стојиљковић: КРУГ
Одаја душа
Круг величанствени
Отпуштене жеље
Творац одлучује
Избор – неизбор
Брзина спајања – стварања
Бића Љубави
За које одвајања и смрти нема
Љубав живи, кроз кругове времена
Крај једнога почетак је другога
Остаде само нит невидљива
Срцу осетна за Творца везана
-А срце..ко чаша празна расута
Љубав – живот да живи… оде
– Празнина …. празнина
Тишина – Тишина – Тишина
И лагано са Извора вода опет се слива
Благост и срећа и радост мила – путују опет
Суштина – љубав вечита из Извора
Тече Потоцима Рекама Морима Океанима
Росом на цвету
Кишом из облака
И сузом из ока у шкољку што кану
То семенчица урања у седеф сјајни
Што преде нити и прави клупко
– Бисер љубавни
Роде мили, у Творцу оста
Нит веза у Извору неста
Љубави стварање за тебе
Слободом у Извору започиње.

