Српска ме је мајка родила,
Српским млијеком дојила,
Сву љубав свијета ми поклонила,
И човјека од ме створила.

 

Праштај, мајко, за грешке моје,
Праштај за бисерне сузе твоје,
Што лијевала си кришом да не видим,
Праштај, мајко, доиста се стидим.

 

Знам ја добро све муке твоје,
Знам за ноћи непреспаване које
Ни мени не дадоше починка, ни мира,
Ал’ судбина се, мајко, кроји, а не бира.

 

Дани ће наши славни опет доћи,
Дани јецаја и туге ће проћи.
Слобода се осваја, и бој ћу за њу бити,
Буди поносна јер се нећу крити!