ЈЕСЕЊИНУ – Владимир Шибалић

Од рода рускога дика си остао,
Уз твоје пјесме сам одрастао.
Био си ми луча у млађане дане,
Од стихова ти знало је срце да ми стане.
Не замјери малом, ал’ поносном Србину,
Што пјесму пише великом Јесењину.
Спознах себе кроз пјесме твоје,
Многе ми још у души стоје.
Те рецитујем често сам са собом,
И тако се данима борим са злобом.
Ја сам Србин, а ти Рус слободоносни,
Обојица смо на корјене поносни.
