Дивота сушта!

Много тога нам је

Дато у овој пјесми…,

Писано срцем

Ратника – заповједника,

 

Одапета без околишања,

Сигурно и самоувјерено

И не маши…!

 

Мени Владанове пјесме

Су често спој неспојивог,..

Ево и сада, такав осјећај!

 

Читајући га,… ја добијем

Онај дјетињи напад смјеха,

Осмјеха од ува до ува!

 

Чак и када је наизглед строг,

Он је мајчински топао,

Врцав и надасве весео…

 

Весео? Неко би можда додао,

Не знам,

Али ја га тако доживљавам…!