Драган Симовић: О рогатој латиници
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Србство је већ стотину лета заражено вирусом кроатофилије.
То се види и осећа на сваком кораку.
Уместо србице, азбуке белих богова, користи се рогата латиница.
Рогатом латиницом пишу кроатофили и усташофили.
То писмо само по себи јесте знамен србомржње.
Енергије тог рогатог писма натопљене су србомржњом и србском крвљу.
Срби су то рогато писмо сами изабрали.
Путем самопорицања и самопотирања креће се савремено Србство.
Давно сам се, на свим пољима, разишао са таквим Србима.
Они нису мој Род, нису мој Свет.
Кад сам се први пут у основној школи срео са хазаро-кршћанском латинштином, одмах сам себи рекао: ово је рогато писмо!
Слова су ми личила на рогате змије, јакрепе и змајеве.
Такав осећај и данас имам.
Више волим да ми неко пише готицом, него рогатом латиницом!
У готици има неке топлине и прикривене лепоте, неког дубљег смисла, али, рогатом латиницом провејава србомржња и метафизичка студен.
Но, свако од нас има право да бира што му је драго!

