Пријатељу

Гледам шта се не види

И чујем неизречено

Мисао о теби

Кроз срце увјек крене

Кад зачујем врапце

Што поричу јесен

И чујем неизречено

 

Пријатељу

Мили драги

Распрсне каћун

И по која звијезда

Над долином

Ђе јој се сјај пролама

Још дуго после смрти њене

 

Шаљем ти загрљај

Мек као руно оваца

Што блеје невиност у зеленилу

Што каћуне жваћу

И не мисле о љепоти

И пропасти великих царстава

Као да знају да оно највеће

Нема ни почетка ни краја