ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Још сам у раној младости схватио, да знања од овога света – позитивистичка, материјалистичка, техничка и технолошка – потиру она виша знања – ЗНАЊА БОГОВА.

У ком смислу потиру?

Тако што заузимају велик и драгоцен ПРОСТОР наше свеукупне СТВАРАЛАЧКЕ И ЖИВОТНЕ МЕМОРИЈЕ, те нама, услед тога, све мање слободног ПРОСТОРА остаје за она виша, стваралачка и духовна ЗНАЊА И УМЕЋА.

Јер, и ми смо БОЖАНСКИ КОМПЈУТЕР!

Ако СВОЈ КОМПЈУТЕР преоптеретимо које-каквим смећем од знања овога света, онда ћемо се загушити у смећу, те нећемо моћи ваљано да дејствујемо, да деламо, да функционишемо као СТВАРАЛАЧКА СУШТАСТВА.

И ово сте, свакако, приметили: људи пуни лажног знања овога света – а то је такозвана техничка и технолошка интелигенција – уопште нису кадри да приме ишта од ЗНАЊА БОГОВА.

То је мени бивало јасно одувек.

Зато сам све време водио рачуна о томе.

Био сам отворен за сва знања и умећа овога света, али нисам дозвољавао да ме загуше, те да потру у мени она виша стваралачка знања – ЗНАЊА БОГОВА, без којих ја уопште не бих ни умео ни желео да живим у овоме свету.

Наш живот без ЗНАЊА БОГОВА уопште нема никаквога смисла!

(11. рујна 7526.)