Сним –  на латици!

На ружи руменици

На врху једне од планина она живи.

 

Ал ноћас…

Не  бех тамо…  

Узео ме  собом, неко…

 

То си ти, драги!

Ти, што си знао,

Да ћу те наћи

Иза свих Извора,

Иза  свега видног

Од овога света.

 

О  ох,  мирнино осећаја.

Толико  љубави!

Пожелим да заспим у њој

И да се више

Не будим.

 

Љубљени драги,… Ти,

Што сишао си овде,

Међу људе,

Да чиниш…

 

Љубљени!

Радости!

Ко поклон Творца је сад?

Ти мени

Или

Ја теби,

Или је љубав прва

Исцветала од постанка

Ко ружа  ова румена,

Вечно жива!