Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном,

ремети ћутање у ноћном часу тамном.

Крај моје постеље, при невеселој свећи,

промичу стихови сливени, жуборећи –

бујице љубави што, пуне тебе, хује.

Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је,

за мене сија он. И чујем сад, у тмини:

– Мој мили – твоја сам – да, твоја сам, једини