Ми
Ми који смо лутали
Тек нерођени
Јер прођоше векови
Бескраја путеви
Доказаше да путеве
Нико не зауставља
Схвата онај који живи
Почетком без краја
Крајем без зачетка
И где је конац
Полазна нит
Петља
Где се одшива ово племе
Где се затире
Колико громова
Потреса
Оно не понире
Колико киша
Раздора
Оно се не разара
Исте главе
Лица
Смисао
Тишина
Прашина
Бистар ум
Садржина
Помоћ са висина
Вертикална појава
Њима
Дала
Узимала
Али трајала
Ко то има наклоност
За тако дуги период
Непроменљиви
Инатни
Горди
Чврстога образа
Непроменљивог одраза
А глашчина
Из многих немира
Где ђаво по мртвима пребира
Чује се песма
Не лагана
Орна за вично оро
Живахна
Мртвац би устати
Мор’о
Васкрсава
Успиње се
Где се у прашини ваља
Тамо ниче пуног сјаја
После кише
Сунце јаче сија
Оно што се кали
На челик мирише
То што траје
Исконско
Има пребивалиште
Није дом
Кућа
Није кућа
Дом
Срце ужива пуно право
Да управља
Главом