ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Љубав храни душу, а преко душе храни дух и свест.

Поклањајте љубав, и све сте поклонили.

Ако свом животном другу, ако својој деци, ако пријатељима и ближњима својим поклањате љубав, онда им ништа више и не морате поклањати, јер сте им све већ поклонили!

Љубав је првобитна покретачка сила и енергија у свим световима, у свим видљивим и невидљивим васељенама.

Из Језгра Љубави почиње и настаје Стварање.

Љубав је Срце Творца.

Почетак свих почетака и свршетак свих свршетака јесте љубав која се деобом увећава и умножава.

Само се љубав деобом и давањем умножава.

Што више љубави дајемо, све је више и примамо.

Љубав не трпи никакву себичност и саможивост.

Љубав се најбрже убија себичношћу и саможивошћу.

Зато себичне и саможиве особе никада и не познају, никада и не доживе истиниту и истинску љубав, већ само одраз и сенку љубави.

Супружници који су пуни љубави једно према другоме, имаће здраву, племениту, продуховљену, честиту, часну и благословену децу, ма у којему времену и свету живели.

Не могу се љубити деца, ако се животни друг не љуби.

То је лицемрна и лажна љубав према деци.

Највиши ступањ родитељског благослова деци, јесте несибична љубав мајке према оцу и оца према мајци.

Залуд све религије и вере, залуд све цркве и молитве, ако нисмо у љубави, ако љубав не живимо у садашњем тренутку вечности.

Много је лицемера у црквама и храмовима.

Редовно одлазе на литургије и мисе, на јутарња и вечерња богослужења, редовно читају свете књиге и списе, а љубави немају према животном другу, према деци, према пријатељима, према ближњима.

Муж се огледа у жени, а жена у мужу.

Ако желиш да упознаш мужа, онда гледај његову жену; ако желиш да упознаш жену, онда гледај њеног мужа.

И, ту, уистини, нема преваре!

(У Великом Гају, 17. рујна 7526.)