На овоме је свијету

мистерија једина и права,

слободна душа препуна љепоте

и сјаја од неискварене доброте.

Супротна од мрачних, пуних вјечног страха

што имају празне утрке ега без краја

са ослонцем на статус измишљених титула.

 

 

Душа, дивна у пуноћи чисте радости,

и што само помоћ’ бијелог свјетла

може дивна чуда стварати,

ту ће се гасити, нема шансу опстати,

због нељуди што прљају је тамом,

из незнања своје пакости.

 

 

Никад, искро Божја те прихватити неће

Мамонове слуге што пред њега стижу

ко глухи пјевачи да добровољно клече.

Њима, Бијела Душо, ти велика си сметња

Да само себе прикажу достојним свега.