Ево ме на Каблар планини и високој стени.

Испред мене, на све стране, пуцају видици:

на југу Орлова и Тијанија мистична,

на западу назирем Луч-Ане,

на северу вредни ратари Врнчана беру малине и вилине косице,

на југу Овчар, завојнице З. Мораве, иза Чачак.

Изнад мене бели кумулуси и Жарко Сјајко.

Дугачки видици су иза-зов: треба донети Одлуку и створити Дело.

Сакупих гране од тринаест врста биљака и запалих Ватру.

Увек сам био и остао помало Пир-О-Ман.

 Изгоре ватра – остаде пепео.

Иза свега што изгори остаје пепео- видљиви доказ Једноте.