Осматрам с’ пропланка
Свијет мој у рушевинама.
Све се у прах наједном претворило,
И све припало грамзивим душманима

.

Крај мене си ти, сва у сузама,
Тек сада схваташ што сам ти говорио.
Сад уживај у посмртним трубама,
И у оном што је твој крхки став створио.

 

Нијеси ти, драга, крива за ово,
Повјеровала си њиховим обманама.
Нијеси једина, и није то ништа ново,
Опили су те слаткорјечивим дрогама.

 

Но, хајд’ крени са мном стопама борбе,
Придружи се отпору нашем бијелом.
То једини је начин да опет будемо срећни,
Јер волим те највише на свијету цијелом.