Хвала на посвети, Песниче Вилењаче,

на посвети која као богомдан мелем на рану леже

у овом свету обмане и опсене

у којем сам јер сам и хтела да у њега дођем

и кроз себе врата Лепоти отворим да у њега уђе..♥

ево, тек отварам очи и жмиркам тек пробуђена,

као што жмирка и пролеће испод поребрице

пред појавом светлости младог Сунца ♥

учим слушати и чути, осетити и препознати ♥

ослухнути тихи трептај Душе своје ♥

утихнем да је чујем кад ми каже

РОД и поРОД, поРОДица твој је дом, јато твоје ♥

Овако расути по белом свету препознасмо се

јер свака птица своме јату лети ♥

препознасмо се по Драгости што се душом изли ♥

Нек си благословен ти и сви од Рода твога,

радост си, Песниче, срца мога♥…………

у 11.11 у белом граду.