Верица Стојиљковић: Нежности милосна


Нежности милосна

Красиш кораке по облацима
Пловиш небом са њима.

О нежности милосна

Шуштиш лишћем дрвећа поред путева
Означених птичијим гнездима

Певаш гласовима Вила речних и језерских  
Дирнутих нежношћу Вилана шумских

Нежности милосна

Пловиш небеским океанима
Чежњом љубавном одевена.

 
О нежности  

Извиреш из душе Гаје што снева  
Хиташ да будна сачекаш Сунце …

Што јутром изгрева.

Нежности  

Бојена срцем срца

Звучиш чаробним песмама овога искон трена

Нежности драга

Љубим ти око,  пружам руке
Додирујем душу и срце и

Светло постајем
Што тоне … у твоје … Лице

Твоје Лице…твоје Наличје ..милости нежне …исто је…
Милује сваки зрак што ко течност постаје
Стапа се … и

Једно настаје!

 

 

Постави коментар