Верица Стојиљковић: Нежности милосна
Нежности милосна
Красиш кораке по облацима
Пловиш небом са њима.
О нежности милосна
Шуштиш лишћем дрвећа поред путева
Означених птичијим гнездима
Певаш гласовима Вила речних и језерских
Дирнутих нежношћу Вилана шумских
Нежности милосна
Пловиш небеским океанима
Чежњом љубавном одевена.
О нежности
Извиреш из душе Гаје што снева
Хиташ да будна сачекаш Сунце …
Што јутром изгрева.
Нежности
Бојена срцем срца
Звучиш чаробним песмама овога искон трена
Нежности драга
Љубим ти око, пружам руке
Додирујем душу и срце и
Светло постајем
Што тоне … у твоје … Лице
Твоје Лице…твоје Наличје ..милости нежне …исто је…
Милује сваки зрак што ко течност постаје
Стапа се … и
Једно настаје!

