Обала јесења,
И шум ријеке снене.
Заљубих се у осмијех
И у очи њене.

Свуда наоколо је пусто,
Цесту сакри лишће густо.
И док ходасмо, шаптах круто
Загледан у теписје пода мном жуто.

Небо као да је
Управо заспало,
Са њом кад сам
Као да је вријеме застало.

Застало за нас
Као да је знало
За трен кад је срце моје
Њено препознало.