Ево ме на раскршћу
Тако близак с’ пропашћу.
С’ једне стране сивило, буле,
А са друге перспектива Туле.

Расцијепљен и изнурен,
У хаосу потиштен,
Посматрам контрасте,
И гњев како расте.

Моји мили снова дани,
Моји снови одсањани,
Моји пути што ме ту довели,
И збуњена ме ту оставили.

Лијево или десно,
Напријед или назад?
Осјећам се бијесно,
Чему да се надам?

На раскршћу стојим,
Помало се бојим,
Јер морам бират’ пут,
Био весео ил’ љут.

Куда год да кренем,
Долазим на исто,
Јер на компромис
Никад нијесам прист’о.