Та ноћ била је музика,
осмех твој виолински кључ и нота радости исписана на њему

Та ноћ била је плес
и све тачке љубави одиграваху се лагано под месецом са бојама вилинских коњица

Зачарана ходала сам по звезданим ногама и опипавала пенушави облачак што се приљубио, мислећи да дотичем усне твоје мекане

На блиставом тепиху ноћи
загрљај среће био је већи од замаха албатроса у лету

Сада туга у очима сузама казује да био си само сан, душу моју што хтео је шапатом да утеши да још живиш…

Ах, све је бол што те нема,
све је музика и плес што оставља
румени траг на небу,
све је слутња и плавичасти дим
да постојиш негде далеко од живота
где кораци су тиши од смрти,
а пољупци слатки као шећерна вуна.