Украде ми месечину из прозора

И њоме чешља своје густе косе

А ја стојим у мраку кô на дну мора

Жудећи њен лик, осмех и ноге босе

 

Друге ноћи на уснама месец врати

Удене ми у зенице искре луде

Разигра нас да заплешу позни сати

Док у нама плаве зоре не заруде

 

Од умора месец клоне на мом челу

Њој свитање  у очима сласно бриди

Зраци сунца титрају јој свуд по телу

И само на мени сен ноћи се види