Владан Пантелић: Традиција Сунца и Месеца
(Фрагмент)
Пут води преко неизвести издржа
А Пут је и преко силне силине чула
Оба траже да се прати сопствени сан
Оба траже упорност стрп и храбеост
У овом пустом и себичном времену
Где и само време тражи своје време
И где је и новац врло важан као мост
Између Материје густе и тананог Духа
Између тамновидног и светлоневидног
Она и Он у шуми у магичном Кругу
Предјутро – Сунце злати ноћно небо
Сенке су постајале све краће и краће
Грч чврсто чврсто преплетених прстију
Тренуци када времена уопште нема
Узлете и гракну први јутарњи гавран
Нико га није чуо у незнаности додира
И лудила чула и зори просветљења
Стопиле се ауре короне и њихова тела
Као сјај Јарила Сунца и одсјај Месеца

