Све освешћене Србе и Србкиње видим као Богове и Богиње.

Не као будуће Богове и Богиње, већ, уистини, као Богове и Богиње у садашњем тренутку и на овоме месту.

Ако тако гледамо, мислимо и осећамо, онда тако и бива.

Све своје ближње, све које срцем и душом љубим – све њих и осећам и видим као Богове и Богиње.

Ма шта мислили и говорили наши врази и душмани, ми смо Богови и Богиње, овде и сада!

Не занима нас уопште мишљење наших душмана и врага, не занима нас, јер они за нас и не постоје.

Нека лају и кевћу до миле воље, ми се на њих не обзиремо.

Да ми сијамо као Сунце, наши душмани и врази увек ће да лају и кевћу.

Њихово главно занимање у овоме свету, одувек и заувек, јесте лајање и кевтање.

Ми смо за себе и Васељену оно што јесмо – Богови и Богиње!

(На левој обали Истера, 15. листопада 7526.)