Ланцима оковани
Железом заковани
Приљубљени
За земљу
Одаљени
Од плота
Вечне авлије
Где пада крв
Срећа не прелије
Киселина
Отрује
Проструји
Мржња
Кроз вене
Зарази
Главне артерије
Закрчи
Канале
До срца
Препукне душа
Тромбоза
Атрофија ткива
Где љубав
Умире
Тако бива
Навукосмо
Кострет
Па жежи тело
Док пакост
Воли
Линчовањем себе
Заразисмо друге
Да зависимо
Од мишљења
И туге
Језик палаца
Бичује
Немилосрдно
Кад буде престало
Знаћемо да је нестало
Оно
У нама
Што осуђује

…

Паметније је
Чекати
Него
Делати
Безглаво

…