Пабло Неруда: Кад умрем


Кад умрем желим твоје руке на својим очима:

желим светло и жито твојих љубљених руку,

да ме још једном дирне њихова свежина,

да осетим нежност што измени моју судбину.

 

Хоћу да живиш док те успаван чекам,

хоћу да твоје уши и даље слушају ветар,

да удишеш мирис мора које смо заједно волели

и да наставиш ићи песком којим смо ходали.

 

Хоћу да оно што волим настави да живи,

а тебе сам љубио и певао изнад свега,

зато цветај и даље расцветана,

 

да би досегла све што ти моја љубав наређује

да би сена моја прошетала твојим власима,

да бисмо тако упознали разлог моме певању.

 

Постави коментар