Драган Симовић: Добра вило моја!
Тешко је
и све теже бива
у овоме свету,
добра вило моја!
Како о љубави да певамо,
добра вило моја,
кад је љубав
прогнана из света!
Куд год да кренемо,
добра вило моја,
свуда је очај,
патња и јад.


Тешко је
и све теже бива
у овоме свету,
добра вило моја!
Како о љубави да певамо,
добра вило моја,
кад је љубав
прогнана из света!
Куд год да кренемо,
добра вило моја,
свуда је очај,
патња и јад.

Треба да се воли више Песниче, да љубав заплави сав очај, сву патњу, сав јад што битише у овоме свету; кад се сретне очај, треба га погледати очима љубави; кад се сретне јад, треба га помиловати добротом; кад се сретне патња треба је додирнути лепотом.
И што је теже у овоме свету треба да се љуби, воли више, више, још више; да то толико буде много, много, толико да очај и јад и патња ту лепоту мира и љубави не могу издржати.
Љубав, доброта и лепота су дар који имамо а очај, патња и јад су изведена сила, силом начињена. Када то знамо, певаћемо више и јаче и лепше и боље сви са Твојом Вилом добром Песниче! Тако ћемо чинити.